Aleksandar Dragović: "U onom ić na kraju imena mnogi traže izgovor"
© APA/PUMA / UNBEKANNT
Dugi niz godina ovaj Bečlija srpskog porijekla čini stub odbrane austrijske fudbalske reprezentacije. No, kako je uprkos predrasudama dogurao tako daleko?
Aleksandar Dragović trenutno sa austrijskom fudbalskom reprezentacijom ispisuje sportsku istoriju ove zemlje. Malo prije nego što će početi pustolovina zvana EURO i nekoliko dana prije nego što će si potpisom za njegov omiljeni klub Crvenu Zvezdu ostvariti dječački san, dugogodišnja okosnica austrijske reprezentacija je pronašla vremena da sa KURIER-om popriča o njegovim korijenima, odrastanju u Beču, balkanskom mentalitetu te predrasudama koje se vežu za to podneblje.
Dragi Aleksandre, kako razgovaramo, na srpskom ili njemačkom?
Aleksandar Dragović: Ma može i jedno i drugo. Mada moram priznati da sam sigurniji kada govorim nemački.
Ovaj članak ovdje možete pročitati na njemačkom jeziku:
Koliko si uopšte puta tokom tvoje karijere intervjuisan na srpskom jeziku?
(Smije se) Ne tako često. Ustvari samo pre utakmica protiv Srbije. Sve u svemu se tu radi o jako malom broju intervjua na Srpskom.
Zar to nije pomalo čudno, uzmemo li u obzir veliki broj u Beču tj. Austriji nastanjenih ljudi s srpskim porijeklom?
Pa dobro, ja jesam odrastao u Beču. Ipak smatram da u zemlji u kojoj živiš treba da govoriš jezikom te zemlje, a to je u ovom slučaju njemački. Naravno da svako ima svoje poreklo, kulturološka različitost je nešto veoma lepo, nešto gdje upoznajemo mnoge lepe stvari. Ipak sam zagovornik teze da svako treba da vlada jezikom zemlje u kojoj živi.
Kako nekome koga si upravo upoznao objašnjavaš to KS umjesto X u imenu odnosno ono IĆ u prezimenu - i sve to u austrijskom pasošu? Kako se ti uopšte definišeš?
Svet fudbala je jako multi-kulti. Ponosan sam kako na svoje srpsko poreklo tako i na moju domovinu Austriju kojoj jako mnogo dugujem. U mojim grudima kucaju dva srca. Ja zaista srećom nisam nikada imao problema zbog toga što se u mom imenu nalazi to KS umjesto X-a tj. ono -ić. Govorimo li konkretno o školi: Nikada nisam doživio nekakvo šikaniranje. Nažalost nisu svi oni koji imaju poreklo slično mom prošli tako dobro kao ja ...
Da li je tvoje ime ikada u toku karijere predstavljalo prepreku?
Nije uopšte! Mada moram reći da nikada nisam pravio nikakve probleme. U Beču žive ljudi raznih porekla, da li iz Srbije, Hrvatske, Bosne ili Turske. Svako ima svoje karateristike, ipak smo na kraju krajevima svi mi ljudi, sa dve ruke, dve noge. Respekt je neminovan da bi suživot mogao funkcionisati. Naravno da svugde postoje mutikaše, ali njih treba ignorisati. To sam uvek i radio, tako sam izbegavao probleme.
Sada govoriš o tvom privatnom životu ili onom profesionalnog fudbalera?
Ovo što sam rekao se odnosi i na moj privatni život. Generalno sebe smatram nagodnom osobom.
Da li si ikada imao dojam da si se na osnovu tvog porijekla morao truditi više od jednog "pravog" Austrijanca?
Teško pitanje. Nema sumnje da je nekim ljudima ovde teže nego "pravim" Austrijancima. Uprkos tome smatram da svako ko uporno radi može zaista i da ostvari zacrtani cilj. Ako jedan Aleksandar Dragović sve učini da ostvari cilj, on može da uspe kao i neki "Max Mustermann". Sasvim sigurno je "Max Mustermann" da uživa neke privilegije u odnosu na Aleksandra Dragovića. S druge strane su mi poznati mnogi primeri ljudi koji u onom ić na kraju prezimena traže izgovor. 'Ne daju mi posao samo zbog mog imena sa ić', tvrde mnogi. Uvek se pitam da li su stvarno dali sve od sebe da dobiju taj posao? Mnogi ljudi nažalost lažu sami sebe, nisu iskreni prema sebi samima.
Kommentare