Zašto se slavi Srpska Nova godina?
Srbi su narod koji voli da slavi. Uz dobru hranu i piće, posle nekoliko čaša vina, vole da zapevaju, pa čak i da zaigraju.
Slave porodične slave, velike verske praznike kao što su Uskrs i Božić, slave i Novu godinu. Ali, po nečemu se i razlikuju. Srbi svakog 13. janura dočekuju svoju srpsku Novu godinu i po tome su jedinstveni u svetu. Srpska Nova godina može se nazvati i pravoslavnom, jer je slave Rusi, Gruzini monasi na Svetoj Gori, pa čak i pravoslavni Japanci.
Šta je to „srpsko“ u Novoj godini koja se po Julijanskom kalendaru dočekuje 13. januara i zašto je srpska Nova godina jedinstvena u svetu?
Inat. Retko ko može da razume ovu ljudsku karakeristiku vrlo svojstvenu mentalitetu srpskog naroda. Raditi nešto iz inata. Česta pojava u srpskom društvu. Tako je i srpska Nova godina počela da se slavi.
Pritisak
Nakon što je Kraljevina SHS (Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca) za vancrkvene svrhe usvojila novi gregorijanski kalendar, Trgovinsko-obrtnička komora iz Zagreba podnela je 1923. predstavku Ministarstvu socijalne politike o potrebi izjednačenja kalendara s obzirom na štete koje po privredu imalo slavljenje verskih praznika prema dva kalendara. Komora je smatrala da bi izjednačenje kalendara uticalo i na smanjivanje verskih razlika u zemlji. Tome su doprineli i novokomponovani srpski bogataši, ratni profiteri, koji su tražili da se kalendar dodatno podesi da i Božić i Uskrs padaju uvek u dane vikenda, da ne bi imali gubitke zbog praznika.
Taj pritisak je Srbe toliko iritirao, da su starokalendarsku Novu godinu od 1923. počeli da praznuju kao „opozicionu“ javno i prkosno, u restoranima i na ulicama, iako nije bila državni praznik. Tako je nastala srpska Nova godina.
Proslavu ove Nove godine organizovala je prva beogradska „Kasina“ na Terazijama u samom centru grada, a sledećih godina su se pridružile sve prestoničke kafane, bioskopi, domovi ratnika-invalida I drugi.
Međutim, sa dolaskom komunizma u Srbiju, slavlje srpske Nove godine bilo je zabranjeno. Pod pritiskom državne propagande trebalo je da građani budu manje Srbi, a više Jugosloveni. Ta propaganda je potiskivala srpsku Novu godinu, koja je oduvek slavljena među Srbima kad joj je i vreme - 1. januara po Julijanskom, odnosno 14. januara po Greogorijanskom kalendaru.
Krišom slavljeno
I pored striktnih zabrana da sve kafane moraju biti zatvorene 13. januara najkasnije do 22h, Srbi su se nastavili sa proslavom srpske Nove godine i to krišom, rizikujući tako da ne samo da završe u zatvoru, već i svojim ugledom i položajem. Ipak, srpska Nova godina je uspešno dolela svim pritiscima i zabranma, do danas.
Kao i svi praznici kod Srba, srpska Nova godina slavi se u skladu sa tradicijom i običajima. Srbi su narod sa bogatom tradicijom, koji se, zbog različitih istorijskih okolnosti suočavao sa velikim iskušenjima njenog očuvanja. Tradicija i običaji su kod njih predstavljali način da sačuvaju identitet svog naroda, često izloženi “velikim apetitima” evropskih osvajača i Turske.
Iak su mnogi običaji Srba tokom dugog vremenskog perioda bili izgubljeni ili potisnuti, danas, postoji sve veća težnja da se većina običaja obnovi i utka u kontekst savremenog života. Srpske narodne običaje često prate razne tajanstvene i mistične radnje koje narod čini u raznim prilikama i iz raznih pobuda, verujući da će mu to nekako korisiti i donesti sreću.
Kako bi porodicu koja slavi ovaj praznik u Novoj godini pratila sreća, na njihovoj trpezi treba da se nađe i pečena glava praseta. Sledećeg dana,14. januara treba da se uradi neki mali posao - bilo da je fizički ili mentalni kako bi se obezbedilo da bude posla u narednoj godini. Trebalo bi i truditi se da se ništa ne polomi u kući i ne baci jer se takve stvari smatraju lošim znakom.
Osim u krugu porodice, tradicionalo, ona se proslavlja i na trgovima širom Srbije ili ispred hramova i crkava, uz muziku, kuvano vino i veliki vatromet.
Iako je bilo najava da će se ona ove godine proslaviti na trgovima širom Nove godine, ipak je takvo slavlje, zbog aktuelne situacije sa pandemijom Covid 19 izostalo.